USPONI I PADOVI JEDNE KLACKALICE

Mina Cvetinović, rediteljka je kratkog animiranog filma “Klackalica”, nastalog na Izbinoj radionici animiranog filma, “Izbanimaonica”. Film je osvojio nagradu za najbolji animirani film na Festivalu filma Jugoistočne Evrope "See a Paris”. Koji su to usponi i padovi jedne klackalice rekla nam je Mina.

Klackalica je napravljena tehnikom stop motion. Koliko se ova tehnika razlikuje od ostalih i šta je to što je čini specifičnom?

- To je jedna od prvih tehnika koje su se koristile prilikom pravljenja animiranih filmova, i svodi se na ideju da pomerite, zatim fotografišete, onda opet pomerite pa fotografišete i onda kada taj materijal pustite kao sled fotografija dobijate utisak pokreta, odnosno animiranog filma.

Koliko je ljudi učestovalo u stvaranju filma, i koliko je vremena potrebno da se realizuje jedan animirani film poput “Klackalice”?

- Od nastanka ideje do realizacije projekta trebalo je nam je 9 meseci. U projektu je učestvovalo oko trideset ljudi, s tim da je ovo realizovano kao radionica, tako da su ljudi po prvi put dobili priliku da prave jedan animirani film. Sigurno je da bi trebalo manje vremena da je tim bio stručan i da su na ovom filmu radili profesionalci, ali ne mnogo, jer je sama tehnika takva kakva jeste, odnosno zahteva da morate da izradite celu scenografiju, zatim morate sve da animirate ručno, potom sledi obrada, tako da to sve iziskuje mnogo vremena.

Animirani film “Klackalica” je nastao na radionici “Izbaonimaonica” koju ste organizovali tokom prošle godine. Kako se rodila ideja za stvaranje radionice poput ove?

- Želela sam da ponudim ljudima priliku da učestvuju u jednom projektu od njegovog samog nastanka, odnosno pisanja scenarija, pa sve do gostovanja na festivalima. Zato što smatram da takva mogućnost ne postoji u nekim formalnim nastavama, jer ne postoji dovoljno vremena. Mi smo ponudili tu mogućnost široj publici, što znači da je svako mogao da se prijavi da učestvuje u radionici.

Da li to znači da postoji dovoljan broj ljudi koji je voljan da učestvuje u projektima i radionicama poput ove?

- Da, postoji mnogo ljudi koji su zainteresovani, međutim nekad ni ne znaju da mogu time da se bave. Imali smo devojku koja se bavi modelingom nakita, što je kod našeg animiranog filma prenela na modelovanje glava likova. Nisu svesni da neke od veština koje imaju mogu lako da se primene.

Ko je razbio ogledalo domaće kinematografske scene?

- Mnogi od nas. Najviše oni koji bi trebali da finansiraju projekte poput ovog. Kada odete na festival koji prikazuje selekcije koje su do određenog budžeta, i kada vidite da su najčešći filmovi u toj selekciji filmovi iz Srbije, shvatite u kakvoj smo situaciji. Mi smo realizovali ovaj projekat uz pomoć pokrajine i izuzetno skromnih sredstava. Ovako nešto ne bi moglo da nastane bez ljubavi, entuzijazma i ljudi koji su bili spremni da žrtvuju svoje vreme i svoj novac.