OGLEDALO JE MORALO BITI RAZBIJENO

Večeras smo razgovarali i sa rediteljem Ognjenom Glavonićem, žirijem našeg festivala i osnivačem Pančevo Film Festivala. Pročitajte šta je nam je rekao o osnivanju PAFF-a, saradnji sa Filmskim Frontom i situaciji domaće kinematografske scene.

Kojim ciljem je osnovan Pančevo Film Festival?

- Više stvari je uticalo na to. Jedna je to što je u gradu renoviran bioskop. Druga je to da u Pančevu postoji nova generacija filmskih umetnika, nekako smo zajedno shvatili da je ono što nedostaje gradu filmski festival. A što se tiče mojih ličnih razloga, ja sam tad radio film „Živan pravi pank festival“, koji govori o čoveku koji iz čistog entuzijazma želi da promeni sredinu u kojoj živi. Tada sam shvatio da moje bavljenje filmom treba da podrazumeva nešto više. Odlučili smo da napravimo festival na kom se prikazuju sveži filmovi, savremena kinematografija, za koju nema mesta drugde. A najveća želja nam je bila da stvorimo novu filmsku publiku, koja će za pet godina da shvati koliko je ovo bilo bitno. To je publika koja je nevidljiva i tiha, koju mora da pokrene nešto drugačije i novo.

Kako je došlo do saradnje između PAFF-s i Filmskog Fronta? Nismo navikli na saradnju između festivala.

- Mislim da je ljudska spona između festivala Stefan Ivančić, selektor Pančevo Film Festivala, a prošlogodišnji žiri na Filmskom Frontu. On je nas povezao.

Da li mislite da ovi festivali imaju publiku i pažnju koju zaslužuju? 

- Mislim da je nama od početka bila želja ne samo da napravimo festival i pustimo filmove, nego da uključimo u to i mlade ljude. Recimo da je naš žiri za kratki film šesnaest srednjoškolaca, a takve stvari su jako lepo primljene. Najveća sreća je bila kad je na otvaranje došlo toliko ljudi, da čak dve stotine nije moglo da stane. Tada sve dobije svoj smisao.

Prema kojim kriterijumima žiri bira pobednički film?

- Meni  je ovo peti put da sam u žiriju i svaki put je bilo drugačije. Ovde na Filmskom Frontu su u istoj selekciji i profesionalne produkcije, amaterski i studentski filmovi i dokumentarni, animirani, eksperimentalni i igrani filmovi. Stoga smo shvatili da se nećemo voditi spoljašnjim razlikama ili sličnostima, već će pobediti film koji ostavi najjači utisak na nas.

Ko je razbio ogledalo domaće kinematografske scene?

- „Ništa se ne dešava, jer niko ništa ne shvata“ da citiram Koju iz „Discipline“, mnogo faktora je uticalo na to da budemo tu gde jesmo, ali svaki ovaj festival korak je ka nekom boljem svetu. To ogledalo je moralo biti razbijeno, da se u njemu ne bi videla prava slika onoga što jesmo. Jer se stalno izbegava suočavanje sa nekim stvarima.