REŽISER KAO MINIJATURNI BOG NA ZEMLJI

Režiser Dušan Babić ovogodišnji je dobitnik nagrade za najbolji kratkometražni igrani film na festivalu kratkometražnih filmova u Prokuplju. Dušan se osim filmom bavi i muzikom kao i snimanjem muzičkih spotova. Njegov nagrađeni film “Crtani” prikazan je drugog dana Filmskog Fronta, a o svojoj ljubavi prema umetnosti pričao nam je pre svoje projekcije.

Zbog čega ste se odlučili da snimite film u kratkoj formi i koliko je teško izraziti se kroz jedan sedmominutni film?

- Odlučio sam se na prvom mestu zbog toga što je kratka forma jedna od najtežih formi u kinematografskom smislu. Vrlo je teško izraziti se u kratkometražnom filmu, jer kod filmova duge forme je dosta lako praviti digresije i različite strukture, dok u kratkom filmu imate jednog lika, jednu radnju, jednu priču. Ako uspete da spakujete sve to u par minuta i ne propustite nijednu narativnu formu, napraili ste veliku stvar, što takođe znači da će vam onda biti mnogo lakše da pravite film duge forme.

Film “Crtani” je prvobitno trebao da bude muzički spot. Kako ste došli na ideju da od toga napravite film?

- Materijal za ovaj film je postojao u sirovoj formi četiri godine. Ja sam ga sačuvao radi sebe,  jer je materijal sam po sebi bio vrlo lep. To je bio prvi spot koji sam uradio. Onda sam iz čiste radoznalosti, nakon te četiri godine, odlučio da to i izmontiram. Nakon prve montaže sam shvatio da spot funkcioniše kao kratki film i to je me je već fasciniralo jer sam ga do tada doživljavao kao spot a ne kao film. Tada je došlo do muzike Pavla Popova, koji je od materijala stvorio nešto što je umetnički genijalno. Vrlo sam vezan za taj spot, a tek sada, kroz festivale i utiske drugih ljudi, počinjem da ga doživljavam kao film.

Jednom prilikom ste izjavili da ste se tokom stvaranja muzike osećali slepim, a tokom pisanja gluvim. Mislite li da je film uspeo da zadovolji sva vaša čula?

- Kroz bavljenje filmom sam shvatio da je to jedini način da čovek bude minijaturni bog na zemlji i da stvara u potpunosti jedan svet, u kojem ste vi pisac, ali i slikar, fotograf i muzičar. Film je veliki sinkretizam svih umetnosti. Kada čovek može da stvori jedan čitav svet, on ima i veliku slobodu prilikom kreiranja svih njegovih delova. Zato i mislim da film jeste zadovoljio moja čula, jer sam ja kao i film, mnogo ličnosti spakovano u jednu.

Koliko je teško izraziti osećanja kroz slike i kadrove, i da li je lakše učiniti to preko papira i reči?

- Postoji velika barijera između umetnika i njegovog dela u svetu filma. U svetu poezije, kojim se takođe bavim, kao i u svetu muzike, lakše je izneti osećanje jer dolazi direktno iz tvog tela. Kada se bavite režijom, vi imate drugog čoveka kojem morate da prenesete tu istu emociju, i on je taj koji će je dalje izraziti. Osim toga postoji dosta sfera stvaranja filma, vi morate da budete ludi manipulator i entuzijasta da inspirišete ljude.

Ko je razbio ogledalo domaće kinematografske scene?

- Mina Đukić sa filmom “Neposlušni”.

Kakvom vidite budućnost kratkometražnog filma u Srbiji?

- Vidim je vrlo svetlu. Zbog toga što se pojavljuje mnogo pozitivnih i vedrih autora, a zbog nedostatka finansija, oni sve češće nalaze način da se izraze u kratkom filmu.