ONI ZNAJU KO JE RAZBIO OGLEDALO

Ovogodišnji stručni žiri Filmskog Fronta koji će birati pobednika u kategoriji Srbija/Region činiće montažer i scenarista Ivan Knežević, filmski i televizijski scenarista Milan V. Puzić kao i režiser Ognjen Glavonić. Prvog dana Fronta očekuje nas i selekcija gostujućeg Pančevo Film Festivala, čiji je jedan od selektora režiser Stefan Ivančić. Članovi žirija kao i Stefan, odgovorili su nam na pitanja koja se tiču afirmacije mladih umetnika, a otkrili su nam i da li će na festival nositi nešto protiv uroka.

Šta je potrebno uraditi da filmovi kratkog metra postanu zapaženi i važni u Srbiji, kao što su to u svetu?

MILAN PUZIĆ: Ufff…Najlakše je reći: Potrebno je odvariti publiku od TV sapunica i rijalitija. Odmah nakon toga treba odvariti i autore od istog TV programa, onda odvariti producente pa odvariti distributere… tako da vi postajete odvarivač. Znači nije to odgovor. Odgovor bi bio da se prave bolji i zanimljiviji filmovi koji imaju i priču i emociju.

IVAN KNEŽEVIĆ: Kratki film iz Srbije je u svetu veoma zapažen, ni manje ni više nego kratki filmovi iz ostalih zemalja u regionu. To dokazuje da kvalitetni autori postoje. Međutim, primetno je da su u pitanju izuzetno jeftini, štap-i-kanap filmovi, i iz toga je jasno da izostaje struktuirana podrška. Potrebno je da nadležni shvate kratki film kao ozbiljnu i legitimnu formu kojom mogu da se bave i ozbiljni i legitimni autori, a ne samo ubogi studenti.

STEFAN IVANČIĆ: Da budu duži možda?

Šta je to što fali na našoj filmskoj sceni, a čega imamo viška?

MILAN PUZIĆ: Fali nam kreacija i inteligencija. Kreacija je da znate da osmislite nešto svoje i nešto originalno i inteligencija da osmišljeno stvorite u ovim uslovima. Imamo viška sujete naspram manjka novca, viška imitacije naspram autentičnosti… o višku funkcionalno nepismenih na vodećim mestima neću ni da pričam.

IVAN KNEŽEVIĆ: Imamo preveliku scenu, a još uvek malo dobrih filmova.

STEFAN IVANČIĆ: Fali hrabrosti i ljubavi prema filmu (amaterizma), a viška ima profesionalizma i akademicizma.

Na koje sve prepreke nailaze mladi reditelji pri pokušajima afirmacije na našoj filmskoj sceni?

MILAN PUZIĆ: Na koje prepreke ne nailaze? Možda je to lakše pitanje?

IVAN KNEŽEVIĆ: Nailaze na malu baru punu krokodila, nemilosrdan i neizvesan konkursni ciklus u kome je teško izboriti se za mesto. Mada i te prepreke su premostive. Ko zbog toga odustane, ni u startu nije trebalo da se bavi filmom.

STEFAN IVANČIĆ: Pre svega nedostatak poverenja u samog sebe i volje i energije da izgura stvari bez bilo kakve podrške, na koju ne treba računati.

Koliko je danas teško da jedan festival poput Filmskog Fronta opstane i mislite li da ima publiku koju zaslužuje?

MILAN PUZIĆ: Da je teško, teško je! I to nepotrebno teško. Ali ovi mladi uspevaju, dakle nije nemoguće… Ne znam za publiku. Nikad nisam ni znao da utvrdim šta je to publika… Mislim da citiram rečenicu: "Ponaosob je svaki idiot ali svi zajedno su - genijalci".

IVAN KNEŽEVIĆ: Filmski Front ima prepoznatljiv identitet, i dok je tako ne mora da se plaši za svoj opstanak. A svaki festival ima publiku koju zaslužuje.

STEFAN IVANČIĆ: Festivala danas ima sve više i više, jer distribucija kratkog, a ni dugog filma, danas ne postoji. To je praktično jedini prostor koji trenutno postoji za filmove čija jedina svrha postojanja nije da zarade milijarde.

Koju ulogu su u Vašem životu tokom stvaranja karijere igrali filmski festivali poput ovog?

MILAN PUZIĆ: Na početku, festivale sam posećivao samo kao oaze da bih gledao filmove. Što više to bolje. Kasnije, na festivalima sam uspostavljao kontakte a filmove gledao naknadno. Tu negde se i krije odgovor.

IVAN KNEŽEVIĆ: Izuzetno značajnu! Festivali su uvek bili dobra prilika da se upoznam sa kolegama iz zemlje i inostranstva. Pogotovo festivali kao Filmski Front, mali i intimniji.

STEFAN IVANČIĆ: Počeo da se interesujem za film zahvaljujući filmskim festivalima. Pre 12 godina sam prvi put išao na filmski festival u Sitges-u (Španija) i tada je sve u mom životu počelo da se vrti oko kinematografije.

Zbog kog filma biste prošli ispod merdevina?

MILAN PUZIĆ: Ja zaista mislim zbog svakog. Zbog dobrog filma je očito. A zbog lošeg - da ne bih ponovio grešku.

IVAN KNEŽEVIĆ: Svakog kraćeg od 90 minuta.

STEFAN IVANČIĆ: Bilo kog na koji kasnim.

Mislite li da je crna mačka prešla put domaćoj kinematografiji?

MILAN PUZIĆ: O da… Baksuz nas bije dugo.

IVAN KNEŽEVIĆ: Može biti, prilično je nesrećna.

STEFAN IVANČIĆ: Ne verujem da je crna mačka prešla put, nego je kinematografija izgubila svoj identitet raspadom Jugoslavije.

Hoćete li nositi na festival nešto protiv uroka?

MILAN PUZIĆ: Hoću. Izlizane očne kapke.

IVAN KNEŽEVIĆ: Amajlija koju, hteo ne hteo, stalno nosim sa sobom je fragment metka ispod kolena. Tu je da me podseća na burnu i nepromišljenu mladost i da mi pravi probleme na aerodromima.

STEFAN IVANČIĆ: Ne, zašto bih se branio od uroka?